Topola

82

да га осдободе. Схеван дрЕтећп као прут на горп рече му: «Андро! тако ти онога хљеба што смо заједно једп на гадијп, п онпјех мука што смо скупа дпједпдп, кад ти домаћп посдп допусте, тркнп у Паштровпће у мене дома, поздравп мп родптеље, кажи нм да сам, Богу хвада, здраво, да мп је код дужда свако добро, п да ћу брзо доћп дома срећан п честпт. Овако ћеш пх утјешптп и чпнптп да узажпве још који дан. Узгред дај мп матерп ових пет дуката. Немам впше; јер су мп пдате скадарске устегдп; нека пх пошаље мојој заручнпцп по узданој прпдпцп. Поздрави мп ујака, п аему кажп на тајно како су ме дпјепо Мдечпћп даровади. Рецп му да бијежп гдавом без обзпра, док му је још на рамену, а менп како да Бог.» «Хоћу, Божјати вјера!» обећа Андро. Ту се пзгрде п пзљубе па растану. Гадпја развпје једра на Мптровдан п посдпје дуге п мучне пдовпдбе, дохвати се краја на Пжмпрну почетком зпме. Трећп дан пошљу Стевана сампетога да напуне десет бачава воде броду, п дадну пм оружје да ее бране од Арапа. Стеван зазрје међу оном настоженом хрпом оружја ујчев мач. Узме га п прппаше. Еако се краја дохватп, побјегне у једну густу шуму. Тражпдп га задуду до ноћп, па да себе оправда, заппше га гадпја у мрце. У љекому седу нађе Стеван да дворп богата Турчпна п у мадо времена научп турскп.