Topola

85

јеш да иене већ нпје. Други је закдад Ружа, вјеренида мог сестрнћа. Отац јој погибе под Скадром, крвави јунак, Бог да га простп, з она оста на маћухнној немидости. Бојим се да је не нзда ковапу, да ми пе искобп сестрића. Ти, оче, имаш у Зупцима вјернијех кмета од циједе узданице, предај пм Ружу на аманет, нека је причувају п наставе, ако буде од Бога суђено да се заруче, да живе у љубави и сдозн. Кад добавиш Ружу дај јој ово пет дуката што јој пх је вјереник посдао са поздравом и да му се брзо нада.» Игуман видећи да је кнез озбнљно оддучно седити из отацбине, није се могао у■судпти да му разбија, него му срце преврн од жадости па стаде да пдаче као мадо дијете; «Укроти се, оче Сера Фине, и поштеди те сузе за вишијем губитком. Немој мисдити да се гријешим, запуштав отаџбину без гдаве, данас кад је у шкрипцу међу давом и змајем. Још је преостадо срлске земље и хрватске, пак идем тамо гдје ћу барем јуначки гинутп, а не да ме овђе из потаје трују. Сад када се Иванбег ожени с датинком, а постаде госпоштини зет и дужду дјетић, шта ћу овђе да радим? Хоћу ди чекати као овца нож? Ако се дочепам Херцеговине прећи ћу тамо у Сријем и ћут ћеш јесам ди жив. Данас нема наде до у Бога и у своју мишицу.» «Кад си намисдио седити» рече игуман, «ја ти нећу ни смијем ту намјеру разбпјати,