Topola

144

Дебеља душом Србин, у потаји препише лпсг пак га по уздану човјеку управп на Цетнње Шћепану на руке. Препапе се Шћепан и жив умре кад прочита лпст, пак измјери умом сву опасност. С једне га стране тпштјаше своја судбина, а с друге га гризаше свјест о погпбијп коју је зготовио својом безпамештпеом. Хоће ли, не ће ли, одлучп казатп протопопу Абрамовпћу лпст п ко му га посла. Прото се поче ситан смијатп. «А које су то главе ппсале?» рече смпјући се. «3ар хоће да напрнјед погоде гдје ће ко ногом стати п метериз градптп? Ја нијесам нпкад могао ни помислитп да сметенпло може дотле допрпјети да човјек средп бој као свадбу, да забиљежп војсди мјесто, а не зна гдје ћу ја с мојом; да опредјелн што ће узиматп и прптпскатп као да смо ми прппасалп куђеље. Ја се све бојпм да нпје ту какве прпјеваре. Могло бп ласно битп да су нп поставили то писмо како ћемо ух чекати гдје не ће доћи, пак да нас умину. Тп, даре, нпјеси вјешт нашпјем бојевпма, јер смо пх мп навпклп сноватп на крвавој пољппп крвнпку у очп, пак ту одлучпмо како ћемо га затпједатп п разбити. Пустп тп нас да се држпмо старе наваде пак ћеш впдјетп гдје ће се Турдима гроб пскопагп*. Највпша је мука бпла оскудпца пушчаног праха. Млечпћп забранплп пзнос с мора сваке ратне справе; позатворалп дућане гдје