Topola

новалог еппскопа которског Петрановпћа, ма што је то влада топдо препоручивала. Но тада то због разнпх узрока нпје могло да буде. Љубшпу је п после бпрала Бока за свога заступнпка на даревпнском већу , алп су му завидљпвди већ свуда гледалп да подмећу ногу. Ео он је лпак победпо над својпм противнлдима. ■ Љубиша је у своме завпчају ширио многе зађевпде међу закрвављенпм племенпма, селима и породпдама, а нарочпто се заузпмао да пстребп крвну освету, која се данас не може оправдатп. Осим тога. био је он ревностан хрпшћанпн, којп је љубио своју веру п цркву. Како код Срба стоје већом страном народни обичајп у тесној свези с вером, то је он говорио, да је тешко вероватп, да је добар Србпн онај, који те обпчаје презпре, пак бпо он турске, католпчке илп православне вере. Ти су обичаји спаслп Србпма народну свест. На велику жалост и тугу српетва далматинског премпнуо је Љубиша 11. (23.) новембра 1878 из ненада уБечу у 54-тој годпнп свога општекорпсног живота, и то од запале плућа, те је далеко од своје јуначке постојбпне сахрањен на бечком марксовом гробљу близу Вука Карадпћа, а не далеко од Бранка, Чиче п Стојаковића. Срби бечки и омладинска дружина српска „Зора а у Бечу достојно су га отпратили до вечне му куће. На гробу му говораху о њему и у љегову славу: Тодор Сте-

XI