Topola

149

то су мдетачЕп откупп.* Ова се женска и данас спонаша по народу, и памтиће је ,док не преокрене обнчајем, Да је Цеко био братственпк и земљак, не би Млечићи на њ удожиди, као што нијесу на многе друге руку ставиди којп су дарове сдади Шћепану, Но је Цеко био туђида, пак се сдаб суд на омечицу појуначи. Турскп војсковође нијесу бпди међу собом сдожнп. Паше босански, дукађинскп п арбанашки, српске потурице, гдедади су кривијем оком гдје им заповиједа сераскијер, познавади су тегоћу рати с Црногорцпма, знади дијепо да су Мдеци из дукавства омотади Турчина у ову рат да таре спде о стпјену; омидиди им хареми и тадагајеосг пак одмицади и дуљиди, е да се судтану и бегдербегу додвје. У пет недјеља крвавог боја српједом Црмнице и покрај Чева не могаше Турци ступити ни хромице, а камо ди да се састану три војске на Цетињу како је угдављено бидо. Војска турска није пмада довољео пиће, јер кроз оне пданвне кршовите и беспутне пијесу могди преносити брашенице, а без воде удари бодест и помор. Пљенова п пљачкања није бивадо, јер су заран Црногорци прениједи у сред своје земље све живо и покућство да се не ометају. И чисто да им није праха нестадо хћаху једно јутро по магди разбити Турке покрај Ведестова да се од њих пе поврати ни пидичник.