Topola

47

пољуби му руку, а он њој чело. Поче Кахна пз далека повиједатн како је над варицама видјела да ће јој се дом угасити н ископати до девете стпјене, па све на даље док дође казивањсм над снеовљу женндбу. Кнез се сјетп посла, пак пз велике доброте не хтје сестрп на жао рећп, већ је свјетова да спна вјерп а да ће он то пред пуком оправдатп: «То је судба» рече он «којој се човјек не може отетп а обичај није закон. Врпјеме је да се једном отресемо старпнског саможивства п да уђемо у шпрје јато. Да се нијесмо лучплп, од свакога поносплп п осамилп као спуж у својој кори, не бп нас туђин притпскивао и давио. Него поздравп мп старца зета и рецп му нека д а спну благослов, п да вам то весеље буде у добар час.-> По обједу врати се Катна кућп весела п донесе мужу п сину добре гласове. Ђурађ подпгне рамена до ушију и умукпе. На Шћепандан крену проспоци кДПестанпма, два прва братучеда Стеванова, један по оцу а други по мајци. Рпјетко је маћуха добра пасторкп, кад има код себе кћер од свога срца, али је Марпја Вукова била сваку другу злоћом надмашила. Донпјела мужу у прћију одраслу кћер Руму од првога мужа, јадну је Ружу презирала п мучпла, гладињом и босотпњом морнла и сваки дан па најтежије радње слала да се ломи п давп под бременом п му-