Topola

65

тачкп прогласи пуковипком, или што га је грнзла свијест да му је ода нехотиде уморио, нлп на стрпчевој молби. Провпдник се раскаје п полудп. Кад Штиљановић допре кући, чује лелек. Ппта што би? док му кажу како су долазилп дуждевп људи п прпјеварно премамили сестрића му да пође с њима на галију Бастарду , као да ће војсци месо погађатп; кад дође на галију, укују га и зајме пут Млетака. Ово се све догодпло у једном дану, нпје здо злу одушка дало. Не пптај како се кнез смутшг, ни које су му се мпслп по главп виле. Чекати нож за врат, илп дизатп из Паштровића! Што је гођ мислпо, на ту је смислио, п чисто хћаше с оне стопе селити да му није бпло жао оставити недужна сестрића сужњијем. Не знајућ док су сплетке и потворе досегле, надао се п себе варао да ће га сужањства избавити молбом п митом. Још му је селпдбу пријечида љута глад што је народ морила. Недаћа и скупоћа осиромаше пук п оставе га без хљеба. Проспе кнез благо у новцу и у житу, довезне пз Пуље пунпх бродова ржи и јечма, разда сиромасима у милостињу а живљијема на вересију без добити, и сав дан је дијелио убогијемажито, нити бп ручао нп обједовао док не би свако чељаде добидо опредијељену мјеру. Своје мучне млине уз бечидку ријеку раст-

Прни. Ст. Љ,