Topola

67

одавна жаљаше да га н.ешто у ожичици мучи; а један ваљан лпјечнив, има већ три године да му је нредказао да ће умријети напрасно.» Кад се Марко разабра п поче да мпјења разговоре, Сте Фан стаде да му новиједа како му суд зароби недужеа сестрића, и помо-гп га да му га радп оправдати и искупити. «То Је прва што чујем» рече Марко као зачуђен. «Ја се дома мало намијерам, па ми је свешто ново. Да сам прије умрб не хћах нп те чутп. Данас је, кнеже, у Млецима, да те Бог учува, стега и страха што још није нпкад таквијех бивало. Све се једно боји другога, пзневјерпо се свијет, пропада зајимна узданица. Поставили суд од тројице, пак два од њих кад се сдоже, могу онога грећега објеспти без исповијести, пди га у поноћи утопити да му се не зна крвника. Кажем ти као на духовну, а знам да ме не ћеш пронијети; да сам једва чекао да се извучем из онога пакда. Но до душе није тодико кривсуд кодико су људи. Да су људп добри неби суда ни требадо! Бог сами зна ко ти је тога сестрпћа обдагао и упропастио! Може бит да страда у туђе име, као шго ми је једном страдао тако покојни отац, анђо му душом! Сдала га трој иц а у Дубровник па га до године десетиња затворе под одовнице. Што ће он? Проси сваки трећи дан да му доће духовник да га исповиједа као да ће мријети. Кад дођп