Topola

72

слпдп збпља да ће му доћп ујак с прпмордпма дужду на помоћ? «Би чпсто,» рече Стеван «да мене види, којп сам му мио као да ме је родпо.» «Ја бих те пустпо», поврати Бембо «но ако ти омаче ја ћу пзгубит госпоство п хљеб, а могло бп бпт п главу.» Ево тп по сто пута непреломне божје вјере да ћу прексутра вече бптп на Бојанп п донпјетп ујчев глас» викне Стеван оставпв весло. «Него ме пскрцај овђе под Сеоца, да тп доведем хпљаду момка, пзто ће свакп прегнутп да мре, као да ће се посветптп.» Бембо наредп восцпма да се крају прпмакну к десној обалп, п да завезу струји у покос. Ту искрцају Стевана пошто га Бембо дарује су два дуката п опомене о заданој вјерп. Двпје су постоппце уз рудпне Сеоцке, једна водп к западу у Шестане, а друга на завоје п окуке пут Паштровпћа. Ту се Стеван нађе на муцп, хоћелп прпје к тазбпнп плп к родбпнп ? Впспла вага равно. Но кад му на ум пане задана вјера прпдаде ногама пут Паштровпћа. Сунце у море а он на кутњп праг. Не пптај , ако сп рађао, каквпјем га весељем дочекаше оно двоје старостп. Грле, љубе, прппптују: Еуд? Како? Зашто? Докле? Но Стеван прекпне су двпје рпјечп, пак уморан легне и заспп. Ношто се сутрадан одморп п руча, п пошто обеселп родптеље да ће се брзо повратптп кућп, честпт и пун