Topola

104

А тако и треба. Кад је пре могао имати веЈгаку почаст, нека сад зато има и велику сраноту“. „А да eo је она рома накава у самим траљама, са просјачвом торбом на леђих, ено онај тамо, што се гура на улазу а млата рукама, као да је манит?“ „Онај просијаЕ, што се подмукло кези, је ли, њега мислшп ?“ одврати грошићар. Дог зна сав град. Еао роб је Једаред у парннда свога господара био мучен па од то је доба тако наказан, а мало је и сишао с ума па сад иде тако па проси а свуда се мора увући, гдегод се Атински грађани скупљају, било на пазару, било на Пиени. Овде га леЕсијарси увек задрже и отерају; он ти се онда на њнх осечз па стаае грдити сав народ Атински, Но, али зато често добије батива или се бадају на н. вамењем, аво га млади вајар Сократ не спасе. Томе је увеЕ жао лудога Менона таво зову тог просијава ено виднш, и сад је уз љега“. У то су сЕинули већ заставу, која је са ПиЕне Атвњанима огдашивада, да ће тог дана бити народна скуиштина. Кад се застава свине, то је знав, да се скупштина почиње. Сад се пожури и грошвћар из Адвмунта те уђе у ограђен простор а опрости се са Сикијоњанином пода с поносом, пола са сажаљењем, што је СиЕијоњаннн морао остати пред оградом. Као