Topola

111

чедо пав е накиће дому том дугачак низ мисаоних слика и прилика. Осим тога се отимали богати Атињани, који ће у образника наручити вкше лепих дарова, па да их приложе онда, кад се отвори велики нови храм на Акро* пољу. А и сами се вештаци отимали, да за исто време и ради исте цељи принесу најбоље и најлепше своје рукотворе. Салесија је зидара и дунђера радило пра грађењу великога хрвалигпта и Одијона; још више их је било, кад се радило на Акропољу. На камеништима на Пентедику оживило је све дваред већма. Непрестано су оданде мазге или волови вукли кола с теретом у град. Са окомка стеновитог брега на Акропољу једнако је одјекивао гдас гончина, јер је тешко бидо, попети грдно комађе мрамора на брег. Па Атиаани су сад ревносније но икада копади не само свој мрамор на Пентедику, него и сребро своје на Лавријону и изврсну своју грнчару на отачаској земљи. А чега није већ било у њих, то су им доносили трговци преко мора: тако кипарисовину и ебановину, и многу руду, и материје за бојаџије. и са далеког истока слонову кост. Камење је требало отесати, дрва окресати и исећи, руде је ваљало растопити а сдонова је вост морала проћи кроз руке људима, који су ју умели удесити за цели вештине и чак ју и мерати; златовеже су и сребровеже имали пуне шаке посла, да доврше свакојаке украсе и дарове за