Topola

113

окомку од чести је земља ископана те се пз дубљпне види већ. чврсто подзиђе, понајвшпе над остатцима старога темеља. Ново се подзиђе диже већ и над површиаом земље. Остала је површина највећим делом покривена комађем мрамора, што се баш сад теше. Насуто је ту земље све хрсама, пас у то и кршја и песка а остраг се поређале разне радиониде. Свуда се чује лупаве чекића, и шкрипаве једека, и потмули земљетресни јек ваљаног камеља и балвана, уз то вика надзорннка, који воде и соколе војску радника. Но иосред те замршене и немврне вреве онога, што се тек ствара, стоји ва Акропољу још један постојзн и частан споменик старих времена, отприлпке иао сива волаопала кула на обали модској, као кула, око које оптичу бурни вали па би ради, да ју бијевем својим поткопају, сруше и одеесу. Тај је споменик био место најстзркјој религијозној служба у Атињава; био је то тајанствени, тавни храм змијоногогаЕрехтеја, плзменскога ироја Атичког. У тон се храму уједно још служила служба и мора богу Посидону и Кекроповој кћери Пандроси и Атини Полијади. Пода је разорен био тај храм у Персијском рату па је онда за пужду само оправљен био. Чудне су биле скаске о Ерехтеју из прастарих времена Атичке земљз и аарода: како је у добрр, сковану сандучићу Палада Атина дала

АспаевЈа.