Topola

136

памо сад на месту, где смо пре лаве ловиле, господски Пенхеличви мрамор и купимо мед хваљених пчела са Имеха. Тамо за Авроворинтом ено грдне горе Килене у сребрну сјају, а кад се разбију последве вопрене магле у западној даљини, могу се видити још и врхови Коринта заједно са плавичасхим сјајеии мореузом. Али не хреба да превидимо озбиљне поздраве, што нам преко Егине и Саламиае шаље амо не сувише далеки Пелопонис. Видиш ли оне изрецване обале са зубасхим висовима Арголиде па за њима брегове Аркадије? Кадгод преко споменива и места Атичве славе погледам на оне брегове у Пелопонису, увек ме обузме чудна нева тежња па ми се чини, као да треба да се хватим балчава на мачу чини ми се, вао да се иза оних брегова протегнуо мрки Лаведемоњанив, па прехећи гледа амо преко“ .... „Каво то поглед државнива и војвода увев лута таво по даљини!* уђе песнив у реч. „Зар не би требало уместо даљних брегова у Пелопонису да се аајпре до воље нагледамо и науживамо тога, што нам је сасвим близу пред очима? Младићу, не дај се намамшш на Пелопонис и главиде му, шхо прехе! Гдедај веселу сливу веругасхе, сунцем обасјане наше земље ту доле, где је у пољу безброј миљоваза, шхо вазују Ахичве жупе и где се свуд унаоволо свехлв беле поселице, салашеви и мају-