Topola

30

па чевају, да изречемо пресуду. За сад смо се канда само у томе сложили, да је Агоракрит створио богињу, Алкамен лепу женскињу." „Ноl“ рече Перикле, ,ја миелим одиста, да ће не само наш Алкамен него и наш Агораврит, ма колико да изгледа себи побожнији, разгњевити бесмртне богове, јер је и један и други научио од свог мајстора Фиднје, вад хоће да прикаже биће божје, да за углед узие облик човечијег тела до најтање жилице. Управо сте сви вн образници у томе равни, да велите, е образујете богове, у којима нам се чвни, да одиста видимо нешто божанствено и да се томе дивимо : али кад боље погледамо, налазимо, да је то божанствено тев ипак само најчистији цвет и лик човечанскога те је и етирско тедо боговско само спој човечанских била, су. вих жила, мишића, зглавака и влакновине. Ето нек нам каже тај други ученик лепе Милићанке, тај ваш замишљеник! И он је позван, да рекне прееуду“. ,Но, шта мислиш*, обрне се Алканен замишљениву; ,је ли природа човечнја достојна, да у себи принаже божанско бпће?“ „Што се тиче Омира и Исијода и осталих песника*, рече замишљеник, „то се сећам, да и море и земљу и свашта називљу божансхвеним; чудно би ми дакле било, кад и човечија природа са својим мишићнма, сувим жилама и живцима ве би била божанствена. Пиндар ми