Topola

иету навело на љубомору. И у том је она била права слика и прилика своје наставнице, што је за такву страст шшла тек мало места у својој поноситој души. И она као да је знала саж> за ону љубав. која није у стању пореметити ведру душевну мирнаку. А осим тога је и сувише јадна супарница бшго то младо чобанче за најсјајније бисерче Аспасијине школе! Као да их се сав остали свет ништа не тиче, уживале су девојане у красно]’ тишини овога морскога залива, коју као да ништа на свету није кадро било помутити. Па ипак су из далека душманске очи вребајуки гледале на те цуре, што се ту веселиле слободно и без натеге. Кад је она мегарска галија пролазила крај Алкивијадове шајке. поглвдала је била момчадија с ње у шајку. Иохито су одмакли, рекао је један од њих нагло и узбуђено својим друговима: ..Јесте ли видели младога Атињанина, што се ту воза по мору с младим етерамаУ То је онај безобразни рђаковхгк Алкивијад, што отима девојке! Ја га познајем. Више сам га пута виђао у Атини. А међу оним младим девојкалга била је Симета, одведена Симета!" „Шта?" иовикаиге Мегарци, жестоко се зажаривохи; ~шта? зар је то онај продрзљивац. што је украо девојче из Псаумијина летниковца па га није ни бриге за то?“

105