Topola

109

јатеље, то >гу опет није дала стреиња девојана. којима је изгледало, као да ке их тако чисто одвести до непријатеља. да их ови отму. И Калимах и веслачи, а нада све Аспасија, стану га тверавати, како нема смисла, да се даду за отшгачима, јер их не могу стики, а наки ке се век пута и начина, како ке се осветити Мегарцшш. Еад је Лспасија опазила отзшцу, побледела је, али је за бледилом нагло наишло руменило гнева и љутине. Но сад се она прва прибрала и умирила: готово смешеки се позове Алкивијада, да не часе ни часа век да одмах пофу натраг куки. Журнр поседаше опет сви у шајку, да се врате у Атину. ..Тешко Мегарцима!“ викне Алкивијад, стојеки дупке у шајци, кад се отисла од обале, па фури пехар о оштру хрид. „Еао овај пехар о хрид, тако ке се патуљасти пркос јадне Мегаре и свију њених племеника срамно разбити о стеновито атинскога Акропоља ! и

XXI. Каликратова мазга.

Од пб муке је било Периклу, заузети се ва своју љубу те од Мегараца натраг затражити обе отете дввојане. У то је време у Атини са мноро и лшого разлога била дневна лозинка. светити се Мегарцима и понижавати их. Али Мегарци одговоре да ке без оклева-