Topola

витом брежуљку Аресову. видело би било, како се та два човека, излазећи из пештере, рукују. дабогме само овлапх и без срдачности. Ди]опиТ‘ се прнвидно није ни најмахве бавио о политнчким приликама. Он се слагао и са пустим иародиим вођо.м Клеоном, и са < (дигархом Тукидидом. Он се борио бар тако ie сам говорио, само иа углед државних богова и за њихова светилишта. Ни дичагогу ни олигарху није. било зазорно, да )'а потпомогну у тој борби, ако за то, као пгло обојица мишл.аху. зхогу добити снажна савезника, који ће им i шмоћи. да постигну своје рсфене смерове. Но у ствари су обојица били тек оруђе v рукама куд и камо препреденијег свепхтенихга, ксше је била једина сврха, да упропасти своје личне непријател»е т ире свију Анаксагору. Фидију и Асиасију. А да их узмогне \ иропастичл), морао их ј« -заплести у-чшасне оптужбе. Да би их иак могао оитужити, лично је дао био повода, да се донесе иротив и>их наперев закон. А да буду и морао је с.мети сихлрно рачунати на народ. Морао је гледати, да задоби је гласове у светине. А за то му је требало помоћника и савезншса. Отуд н.его.ВО сири јатвл.и важе, његрви тајни састанци с особама најразличнџје врсте. 1 beroß први, чцтаво иуН приуготонљени нам.адај унивгтнгНе Анак-сагору, па онда ће дсћи г.тавш4 ударац, навала на Лспаеију, која fee моратм наудити нешто и Ивриклу. На ио-

119