Topola

124

реч: истива па кад унуци Атињана у Лампсак. нека читају и нека виде. да је на жалу Елеспонта. близу варварској земљи. дано места истини и старду. који је њу проповедао. Зови ми мога старог роба. Перикле. да ми на ноге веже сандале. да смота ено онај други хитон и оно неколико књига па да ме отпрати доле до згора, а. ако хоће. н да.ве." Перикде по.могне старцу те се дигне с посте.ве. роб му веже сандале под ноге. старац заогрне хитон па је за час био готов за пут. Па онда њих двојица. назорице за њшш роб. и упутнше се по дубокој чрачној ноћи тихо и без речи кроз итонску капију па доле дуж дугачкога зида пустим путем до фалеронског затона. Стигоихе до затона на затекоше онде Кефала на месту. које је све опко.вено бидо стенама те је мбре ту тек тихо. као у сну. запл>ускивало обалу. Ћутке се рукрвјаше. Анаксагора је био готов. да се опрости с Периклом па да с обале сиђе у чун. Па кад пружипхб један другом руке у опроштај, гледаше Перикле погледом. који казиваше да је дубоко тронут, у старца. што у по чрачне ноћи мора да иде у туђину -таласавим морем. ЛПто зге жалиш ?“ рече старац. .. Мене ништа на свету не сналази неспремна. За дугог свога века ногушио сам у себи све комад по к-омад оно. што је v нача кадро да