Topola

Много се што uira уплеће те нам буни лшр. по која горка кап падне v пехар радости и гживања а често ми душу обууме нешто као неми}). Да се нисалг можда сувинге поуздаб v лепоту. v живот, v fipefev и v њене сјајне обреке? Ма како се свршило. коцка мога живота је пала а судбу вал>а мухики исхпгнити! -1 Тако cv Перикле и Днаксагора у тихој ноћи. опраштајући се украј шума мореких вала. инлили један другом све са дубина својих душа. Онда се пбменуте свбга искреног иријатељства. које је трајало иуне двадесет и четири године. иа се аЦгрлише и тЈбљубише. Анак-сагора погледа још једаред на cvмрачни град па рече: ~0 боговшш остај. ти градеПаладе Атине! С боговима остај. атичка зем.во. што си ми дуго била домаћица! Ти си дала земл>ишта мом семетвт. Из онога. што uocejv човечје руке. ниче и добро и зло v истп мах; али само оно. што је добро. траје вечито. Мирно и благосиљајтћи те силазим. оираштајући се с тобоч. v љу.вашни чун и као старац се поверавам опет истим оним валима, који су ме као млада и једра човека донели некад на твоју обалл д Рекавпга то сиђе лгудрац Клазоменац у чун. Још једаред махну руком Периклу у опроттај, за тим се зачу неколико удара веслом па лака пљускавица те чун заплови тихо и нагло ио сивом огледалу вала у по-

126