Topola

колико дана после оне одсудне скупштине на ГГикни јавио се опет у Аспасијиној куки. За час се упустио с њом у жив разговор. Аспасија је радосно и весело говорила о скором рату са Дорцима, невесело је пак спсшињала странчарење на агори, душманске смерове Ерехтејева свештеника, смиралице пријатеља -Лакондииа и суровост димагога... Са тих л.уди. •• ]>ече, „у које је право варварско ерце, скоро ћемо можда дочекати, да ће прецветати цвет Јеладе!" „Да ће прецветати двет Јеладе?" повнче Сократ. ..Како би то могло бити"? Тн се за цело вараш! Кад ли је било оно, те рекоше да се Јелада ближи најпотптнијеч процвату своч? Од онога дана. кад смо раздрагани стојали на Акропол>у пред довршенич Партенонсш те ја мислио, да је већ дошао час оноч најдивнијем процвату, а ти рекла, да је до душе наша улгетност постала већ готово божанствена, али да још не достаје чного па да на.м се живот створи леп скроз и скроз и у сваком погледу: од онога сам ја дана једнако био веола радознао, кад ли ће доћи тај обећани час потпунога процвата, па сач га очекивао нестрпл>иво. Па како сам чуо за неко источњачко цвеће, које ле једне једине поноћи, Y иотаји обасјасно Зевсовнм очима, са свим раствори своју бајпу чашицу, те помислио, да нису можда и у смртних људи процвати те врсте, то нисам, тако рећи, ни ноку имао мира и све сам се бојао. да ћу

164