Topola

нада све, што је на земљи те има краја. тако је сазреда и моја љубав па се побожанственила и, чисто бих рекао, скаменила. Од жеравице се створила звезда •• У тај мах слети голубица опет Аспасији на раме. Какав ли је дежш. какав несташан ерот био скривен у тој птици? Сад се канџицама заплела онде, где је ковча држала оба уска руба у хитона. |Живо је птица кретала ногу, да је искобеља, тако живо, да се откопчала ковча, један руб хитона спао те -открио сјајна плећа. .. Жртвуј ту птицу харитама!” рече Сократ, загрне својим огртачем разголигкена плећа лепој жени па иза^е. Поносна Милићанка побледи. узбуђена дохвати дрхтавоч руком сребрно огледало па се први пут престрави са сенке ругоби, ксхја прелети преко њених црта. Зар лепота није више оно. што је јаче од свега на свету? Зар је било чега, што је дрзнуло, да се одупре њој? Лака језа проструји Аспасију ... Млади је Алкивијад био сав срећан. кад му се најзад испунила жел.а. о којој је говорио Периклу, да добије прилике, да се подичи славним делима. И њега ]'е, као и Сократа, коцка придружила онич атинсгеим гракоји ће бити одаслани, да опседпу савезни град Потидеју што је отпала била од Атине. Алкивијад је донде наставио био •сврје раскалашлуке те су брбљави Атжњани

172