Topola

ведрим небом, нарочито међу дугачким зидовшш. Сав крај мефу Атином и Пирејем био је пун пунцат тих гостију па се лагано подигао читав око, јер је тај свет живео под чадорима, што су билж наслоњени на дугачке зидове. Но било је и сиротиње, која се понамештала по буради оне големе врсте, каква се онда употребљавала у Атини. Са градских се зидова могле видети стражарске ватре Пелолонижана, који су лежали по њивама и по виноградима. Ади хвала утврдама, којима је Перикде у својој ревности опасао био атински град, био је град тај осигуран против сваког јуриша. Веран својој првобитној накани, од које га у чврстој му лшрноки није могла одвратити ни најживља нестрп.вивост Атињана, шиљао је Перикле само кошицу ван градских капија, да крстари по градској околини. Кад је Архидам са висова Атике видео т како се из Пиреја извезла поносита флота од пет стотина лафа па забродила према Пелопонизу, десило се, штоје ГГерикле предвидео и на што је рачунао. Видећи, да стоје пред градом, који је тако утврфен, да му човек не може ни близу доки, а у исто време знајуки, да су небрањени и неутврфени градови њихове постојбине предани на милост и немилост силној непријатељској флоти и на њојзи укрцаној одабраној војсци, дигоше се Пелопонижани, напустише Атину те одоше дома Истмом.

183