Topola

220

бровољи, али замав. ~Шта?" викне најзад. ..Кора бежи испред иене као жабица, кад ју спали врело летч, Симета се откреће од чене, сва Аспасијина школа погледује озбиљно и мршти чело, баш као но стари Анаксагора. Е па добро! Кад ме одбијате све, а ја ћу се држати .Ипарете, Ппоникове счирене, срамежљиве ккерчире. " ~Нико ти не брани!" рече Симвта. ..Богова ми, и хоћу!" викне Алкивијад. „ Немој мислити, 'Симета, да нећу! Алкивијад не зна за шалу. Сутра зором одох до Ипоника na fey у њега заиросити кћерчицу му. Оженићу се, смирићу се, одрећи ћу се свију бучних весеља а времећу своје кратити тим, што ћу освојпти Сицилију те нагонити Атињане, да играју онако, како им ја свирам." ..Ипоник ти не Ее дати своје кћери!" повиче млади Калија; ~зна те, да си и сувише велика битанга. “ Смејући се потврднше остали другови: „Ипоник ти не ће датн своје кћери, и сувише си велнка битанга!" „Ипоник ће ми дати своју кћер." викне Алкивијад, „па све да га непосредно пре тога ошамарим. Хоћете ли. да се кладшго? Ево ја велим, да ћу Ппоника ошамарити па онда у њега запросити његовг кћер. А он ће ми је дати.” „Баш си право разметало!" повикаше другови.