Topola

245

рала још једнако, Коринт је морао бити опкољен и час се овде, час онде по насеобиналга и савезним градовима наново разбуктао пламен устанку. Да би Аспасију и своја два сина. Иарала и Ксантипа, извукао из домашаја највекој ■опасности, удесио је Перикле, да се њих троје преселе на пољско добро ч да онде остану, док се он не врати. Онамо оде Аспасија са свом својтсш. Али ју онамо отпрати и несрећа те из расадника духом прожманој умилности нестаде после Симете још и Дросиде и Прасине. Ших је победоносни Перикле из сужанства им у Мегари избавио'био ето само зато, да у Атини у цвету своје младости падну хпака давидуху куге. Ко је год могао, уклонио се, као и Аспасија. из окуженога града у сеоске жупе или на оближња острва, где је опасност изгледала мања. Разитпло се било коло Аспасијиних пријатеља. Еврипид је давно отишао био из, Атине. Како је омрзнуо на сав свет, живео је на Саламини тихо и скривено а најрадије је проводио време у оној пегатери на обали, где је првом угдедао свет уз дивљу бојну вреву. Онде је седео самохран па се заносио у мисли, уЛревши очи у лшре а не марећи да ишта чује о Атини, осим што би му дошанули вали, који су долазили оданде па се распенушивали крај ногу жу. Софокле је и даље живовао у својој сео-