Topola

248

живати се Један другом, а до скора се још клонили један другог као и саме куте. 1 1'овек. што је стојао посред гбмилице сдуша.лаца, био је један од оних храбрењака и слободоумњака. којима сад ипак по каткад опет изгледаше језик да се одвезао. Не само да је отворено нападао на димачоге и најжив.ве стао бранити Перикла. него је осуфивао и сујеверу, која је захватила била атински народ. Па како слушаоцима било лшого Дијопитових и Клеонових присталица, то се изроди жестока препирка те најзад на оног слободоумњака нападоше противници му, склепташе га па га стадоше злостављати. У тај мах прсфе туда Ерехтејев свештеттик. за њим читава поворка његових присталица и пријатеља. Кад је. разабрао, да је онај бранио Перикла а поверење Атињана у богове назвао малодухом сујевером. указа се на свештеникову лицу израз кобну. тмасту узбуђају. Неко је време иревртао очима и укочено их упирао на небо. као да непосредно у духу општи са небесшш боговима, за тим се окренуо народу па му стао беседити. ~Треба да знате, Атињани,- рече, „да су ми богови ноћас послали сан и сад ме у добри час довели на ово место У дугу низу година нагомилао се у Атнни грех на грех: залудише вас софисте и несретници. који не верују у богове, овладаше етере, дигоше се храмови и боговски ликови, не у славу бо-