Topola

Дуго се и живо разговарали сакупљени а наједаред се истакне неки сиромашак чудновата, поладивља изгледа па овако почне беседити народу: ..Суграђани! ми смо Перикла свргнули, ми, атињски народ. Па то ie било добро, у колико је Перикле отуд могао видети, да ми овде у Атини још имамо народну владу. У толико је, рекох, било добро. Но v осталом остаје то ипак проклета, чудновата ствар. отестерисати себи ногу, кад ти се ва.ва утркивати у Олимпији, па како смо из дима доспели у ватру аса коња спали на магарца . . . ..Ритнуо се на тебе па те ровашио, ниткове!“ прекиде га разјарени човек из суровога талога народног. ./Гаки да си умукнуо!" ~Нећу да ћутим!" одговори онај пола подив.вали. ..Атински сам као и ви сви. па се не бојим никога. Родом сам из Алимунта. Био сам г}>ошићар па сам видео и лепших дана. Но пошто ми куга оте жену и децу а и сам се једва једвице дигох са боничке постеље лешинама, оставих све, нек стоји. као што стоји, па дсфох амо у град те се погодих, да помажем кужне лешине из кућа носити до ломача.“ Кад то рече тај човек, сви устукнуше бојажљиво испред њега па стадоше тек подалеко. По то ни мало не збуни некадашњега грошићара из Алимунта. Лепо ти он настави; ..Као што ме овде видите, смем се похвалити, да имам искуства у политичким ства-