Topola

II одене бедне сиротане голе, Да гролко лагр.ми: „вера п слобода, Просвета и перп. спас је нашег рода!“ И крвнпчки душман мачем прогонн се, II теретнп ландп свп распршталп се, II књпге се онет отворшпе свете А вплпна рука нове венде плете. Да овенча њима србпново чело, Што но печат срама носит’ нпје хтело. Кад то впде Сава, вазопио.: „Оче, Васионе дпвне вечни владаоче: Славпм те п хвалим: ево онпх дана, Ево светлог доба Србом об‘ећана!“ Вели н,ему Госнод: ~ нек тп нпје жао, Још то ипје оно, што сап обећао. Још Ге млого проГп п дана и ноГи Док ће сјајно, сретно оно доба доl«и; Ал’ и опет вељу : амин. ампн, биће: Твоме роду еамо тек што мало с.виће, Зато дакле чекај, к’о што си п чек’о. Ал’ Срб ће да жпви, амин, ја сам рек’о!“

7

ИЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА