Topola

0 зшљу и благовању, М о свему што је било; Сећању сам десно крило!“ Залепрпшу љиљан вити, Па он оде бееедптп: „Нека мисли, шта ко хоће, Сви сретни у својој верп, Ал’ међ назт никог нема, Да се са мном лож’ да мерп. Пли где је таке боје ? Где висине ове моје? Где мприса што опија, Ил’ где стаса поноснија? Па рецпте; не ласка ли Безазленој нашој сели, Еад јој кажу, да је драга, Еао што је љиљан бели? Није л’ сретно мушко чедо, Што с’ на крили среГе љуља, Еад у златној колевчици Слуша песму од славуља, И кад снове ја му чувам, Да се мајци не пробуди, ВеГ му тепам, већ му мирим И криоца своја бела Над ведрим му челом шириш ?

359

ПВСМЕ МНТЕ ПОИОВИЋА