Topola

180

престо снновад његов Степан Твртко којп се после краткой бановаьа прогласио за краља босанског. II тако, кад у Србијп ишчезну династија Немањпћа а с њом и краљевство и у Србијп наста раздор п погпбао, Босна се уздиже на ступањ краљевства, она истом улази у прави државнгсживот. Погрешка бана Степана била је једино у томе што нпје тражио ослонца у пријатељским односима са српским краљевима, него је тражио ослонац у туђина, у угарских краљева, Кад су српски краљевп били заузети унутрапшим пословима у својој отаџбпни, или ратом са којим непрнјатељем, бан Степан је радио на' рашпрењу своје државе, ваузпмањем српских земаља. А кад он му загрозила опасност од српског краља онда је узимао помоћи у Угара, признавајући њихово старешинство. Кад је , пак иапа подпгао на њ војну због вере, онда је прелазио у католшптво, а никпд није хтео потражити потпоре у природних савезника, у српским кра.ъевима. Узрок je томе тај, што је и бг.н Степан хтео да има засебну велику српску државу, не хотели се слити у целину српске државе, у ј единство, које престављаху Немањићп. Ојачање Немањића, да како, није годило намерама .угарских краљева; они су били ненријатељи и иротивници велике и моћне српске краљевине и даревине, иа им је добро дошао противник исте. Њима је добро дошао и Степан, кога су они помигали да увећа државу, не за то што су ради били томе, него за то, да увећањем босанске бановине смање и ослабе српску краљевину: да имају, дакле, јачег савезника. А да они нису потпомагалп бана Степана из других каквих разлога и да њима није годила велика српска држава, не бп ни устајали против представника и трудбеника на уједињењу васколиког Српства, великих краљева из лозе Немањића, почевши од Стевана Првовенчаног па до Уроша V, другога дара српског за што бп, дакле, угарски краљеви рушили краљевину и царевину Србију, а подизали српско-босанску бановпну? Да ирво уништи моћну краљевину, па онда ће и бановина сама по себи пасти. Али то је била погрешка само бана Степана; а српски народ у Босни вазда ]е тежио к средишту