Topola

205

било выше ирестоних вароши. За Немавье, и љегових првих наследника, йрестоница је била Раса, на утоку Дежевке у Рашку, а за том Нации, Призрен, и Скопле. Перед овлх престоница владаоди су имали иного својих замшей, у којила су, особито лети, на из ленде живели. Тако су НеланиРи плали своје дворе и у Звечану, Сврчину, Породимљу, Врхлабу, Ћустендилу (Константин-Бањи), и тако даже. Рудокоигьа. Планински ландп, којп се пружаху на све стране по разнил пленила, сел свога спољашњег украса, садржаваху у себи и другог блага : они беху богати рудама, које су још пређашњп народы, становниди Балканское Полуострова, пре нашег досељења , копали и њила велики пролет чинили. Али Срби, дошав на Балканско Пол} г острово, и основавши себи нову отадбину, не продужыше рада својвх претходника, те тако рудокоитъа зачала скоро све до XIII. века. Тек у то доба почете одјекивати удары из нодзелних дубина, из рудника сриских, те, заузилањел владаода српских, рудокоина се за век, два, развп толико, да су српски руднгщи били познати у делоле свету, и о њиховол се богатству читава чуда приповедела. Једни рудниди беху еребрни, други златнго, трећп бакарни, четврти оловни, петы мешовити ; а посао у њпла обављаху не Срои него Немци (Саси из Саксоније) који толе послу вични беху. Поред ових највпше су се бавили рударствол Дубровчани, али не као раднпди у лајданпла већ као капиталисте (илуРнп жуди) златари и лајстори што кују новде; а доцније су и долаћи људп, радили у рудницала, или су их илали као господари. Где год су се копале руде, ту су биле подигпуте вароши, које су на узвишенол лесту илале град, а под њил трг. У граду су становали власти, а у вреле рата склањалп су се у њ сви становниди варошки (трга). У тргу су куРе нонајвише биле дрвене, а тако исто и трговачки дуРани, који беху поређапи око главпе пијаде. Овај трг често изгори у рату, а град одбране рудари, трговци и занатлије с народнол војскол. Становници рударских вароши беху веРином Саси , а Срби су чинили сало лали