Topola

211

вао се преступник царев, н бивао је строго кажњен. Само онда, кад је наредба царева противна била државним законина, или противна стари јој наредби, дотичне власти нису је морале испунити. То се вида из Душанова закона. 4.1. 5 „Заповеда царство ми: ако цар пзда наредбу какву или по срџби, или по љубави, или по милости коме, а та наредба руши постојећи закон, онда судије таку наредбу да не вермају него да свој рад врше по правди, т. ј. како је у закону наречено.» Чиновнике је постављао ела дар по својој вољи ; а само управителе градова и области постављао је на сабору за то, да бя могао изабрати способнее властелине за тај носа о. Владалац је био и врховни заповедник војске. Па по што је владалац био врховнп гоеподар, то се и цела земља називпла „царска“. Он је њом могао неогранпчено управ лат и, давати их за служи има или на вечнта времена („баштине и ) иля на уживање за време („ проније“); могао је давати хрисовуље не само појединцима него и варошпма, градовима, манастярима и тако даље. Владаоцн су по својој воли располагали и приходима државним; они су сазивали сабор, кад су хтели и где су хтели; а тако исто и избор предмета за већање било је искључиво право самога владаоца. Двор је био уређен по угледу на грчке Цареве, а свечаности и забаве дворске биле су велике и сјајне, нарочито за Милутина и Дугаана. Најмилија забава владаоцима била је: лов. За лов су употребљавани : соколови и пси („хрти и огари“), а ловлење се вршило па најсвечанији начин. Са примањем грчких дворских церемонија, установлено су и разне дворске дужности, које су се давале онима, који су срећнн били те уживали „бдагонаклоност" светлог монарха (крала) или краљице. Тако су посталп казнаци, тепчије , слуге, доместици и тако дал>е. Па и сами чиновници у држави већином су носили називе грчке, као на пр.: севасти, протосевасти, логотети и тако даље, али је било и српских назива, као : војвода, челнгт, ђак и т. д.