Topola

213

посдова састајала се у томе, што су добнјалн земљу на уживање п друге повдастице, тс но тоне је њпхово стање било сјајно. Сабори За р чиав иье најважнијнх земаљсвих послова сазивади су се сабэрж, иди данашње. скуаштине. Народно саборе, зборове или ти свупишше, надазнмо још под Немањом. Тада је на сабору, за владе Немашше, решено: да се Богомили прогнауу; на сабору се Немања одрекао престола и поставив свога сина; на сабору је прокламовао Стеван краљевство; на сабору су се вршили многп други послови под Милутином, Дечанским и другим владаоцима, претходнидпма гьпховим; на сабору су постав*ьани виши чиновницы; на сабору је донесен многознаменптп законна Душанов; на сабору је проглашена српска црква за иатријаршжку , а глава гьена за потријарха ; на сабору је Душан громогласно поздрављен као прей цар српски, грчки и блгарскщ на сабору у Призрену, над гробом Душановпм, решено је : да се властољубнви Вукашин покори добродушном Урошу У.; и јога многи други послови рађени су на сабору, од првог па до последњег Немањића. Чланови сабор.а били су : владалац, жена му, ■синови, велики и мили властели, владике, митрополиты, и патр/ијарх, игумани и протопопа. Остади, пав, неповлашћени сталеж, не само да нису могли учествовати на саборима, него им је свако скупљше забрањено било: Чл., 19 »Оебри да не смеју држати сабора. Ако ли се ко ■скупи на сабор, да се ровагаи (да му се уши урежу) и да му се спаде трепавице. Закон и судовн Да би се у земљи право судило, и ,да би се знала права и дужности појединих стадежа; | односи њихни, и тако даље, владаоци српски издавали су ;у пометку у смене наредбе, а после и писмене. Многе од тих нарздаба обухваћене су у Душанову законику, а :много што шта је творэвипа самога Душана. Не упушта(јући се у издагање важности законика Душановог, ми ћемо i-ce огранимити само на саопштење појединих чланова тога ;законика, воји се односе на грађанско право, грађански )судсви поступай, казнено право, казнены судсви поступай,