Topola

230

гови, живо су потпомагали развитак трговине, одобравајућп претходне даровне слобоштине, раширујући пх и ујелчавајући сигурност трговаца, па пошто су се увиделе добре последице од трговине, онда је Урош I захтео од Дубрсвчана да му више „доходна* дају. Они истина нису ради били пристати на то, али их је Урош, као што знало, приыорао на то, и они се обвезаше: да кражу српском у на предан у место 1200, плаћају 2000 перпера годишње. Урош им за то подјемчи слободу „да без страха иду по земли кралевства његова*. Од тога се доб'а почиње читав низ вара даба Урошевих, које се тичу трговине. Милутин, пак, дао је Дубровчанима још веће гарантије тим; што им је обеЬао да ће их известити кад наумп с вьила ратовати, и ~а he им дати три меседа рока да се са свил својпм имањем из државе његове иселе; а исто тако потполагао је и млетачву трговину. Дечански је дао Дубровчанила слободу, да могу без зазора ићи „по путовима и по трговинама кралевства му, а да им нико нпшта не спакости ; а дајући Млечићима слободу трговавьа, он је изрикол обећао не само „слоиодан провоз* него и сигуран провоз; и тако даже. Син љегов, ђенијални Дугаан, продужио је рад својих предана подјелчавајући ста ре слобоштине, а чинећи нове олакшиде трговинп. Душан је дозволио Дубровчанила да могу без икаквих преирева куповатп и извозити жито; строго је забрањивао наплаћивање незаконитих дажбина, па је, шта више, изриком чак и то напоменуо, да ни крал, српски нема прела трговдима на сриској земл>и особеног права, већ ако хоће што од ншх да узле, вала да плати као и сваки други прпватан човек. Даље, Душан је укинуо старо приватно право ако би се брод разбио па таласи избаце товар на обалу, онда је нети узимао онај властелин коме је припадала обала; п заменио је то право тим: да се сав товар са лађе, која сео приморје српско разбије, сматра као да припада краљевској благајниди, али је тај товар повраћао ономе, који дође п докаже да је његов/

2 Трговачка политика српских краљева и царева, од Чед. 31лјатовлћа „Отаџбина“ Год. I. књ. 111.