Topola

од којих су многи наеељанали се у Дубровник, или су изыскали право дубровачко да бп мање царине плаћали у Дубровнику, или се користшш дубровачким повдастицама на разним трговима. Трговипа је бида аровозна, извозна и увозна._ Провозна је трговина она, кад се еспнпи нроносе кроз једну зем.ъу у другу, и на то се морали илатнти нека мала такса ј царипа. | Извозна трговина. Косо је Србија била много шумовита, куд и камо шумовнтија но што је данас, то су се из Србије извозиле на страну разно врсте дрва, а томе је олакшавала яловидба но рекама: Неретви, Бојани. Дрину, Морави и др. рекама. Било је и луча, на су и катран правили те продавали, исто кар. и данас што Ужичани раде. Мимо то, шуме беху богате разним врстама звериња и другом дивљачи, које су ловили, те су продавали коже: зечије, л.исичије, вучије, и тако даље. Даље су се из Србије у врло великој кодичпни извозила: говеда, овце, свитье\ бели мрс, суво меео, рнбе; вуна; разне коже; жито; пшеница, овас, просо и т. д; дан, (коношьа) кудеља; вино; неурађена свила (у чаурама), восак; не израђени метали, као ; злато, сребро, олово, бакар и т. д. Од арврађевина извозило се; чињена кожа, сукно, нокровци, вреће и друге стзари. Извоз је, дакле, као што се види, био доста велики, али се опет није могло битн а да се не уносе разни артикли из других земаља, што је такође у великој количини било. Међу Увозним артиклима прво место заузима со, од које су Дубровчани највећи приход нмали. Со се продавала на четпри места: на ушЛу Неретве у месту Древами, Дубровнику, Еотору и Св. Срђу на Бојани. У тимје месхима седео срнскп царинш и наплаћпвао десетак од соли. Касиме је покушавано са српске стране да се со продаје и на другим местпма (у Суторни и Будви), али се нашило на отпор од стране Дубровчана. којима то није ишло у рачун, те су се против тога удели, што но реч из петних жида, и Срои су се оканулп своје намере. Солила, места где

232