Topola

234

ц Барани, у мешпнама; још су увозили кона белог соја, и тако даље. Трговци, донесав своје еспапе, морали су пћи на одређене трге, и за места на тргу плаћала се нека такса која се иначе још зове царином *; нале купле продавало су се свуд по земли, ван тргова. Путови. Трговачком саобраћају много су потпомагали иутови који су вијугалп кроз делу сриску државу. Тако је један трговачки друм ишао са ушћа Бојане и Драма на преко Призрена и Еовог Брда у Софију, друга из Бара, Будве и Котора ; из Бара кроз суторљашки кланац и долину реке Брмнице, из Будве путем, којим се ц данас преко планина иде на Детине ; из Котора познатим путем на Дстиае. Горе, у Дрногорским иланинама, саставлали су се сва три ова друма, у један главна, па одатле је ишао пут у Брсково и у ДеА. ТреАи друм je ишао из Котора у Длевле, којим су још Римлани путовали, и који је везивао Писан с Дунавом. Четврти из Дубровника у Диш, ко;им се стизало за 15 дана. Овај је пут ишао; уз каменитм и стрменити брег Св. Срђа, па до дубровачког села Бргата (ирема ком је била српска царинарница у дарини) одатле преко пустих и каменитих планина сишао у долину Требишнице, па хьом у Требине (то је 5 часова од Дубровника). Из Требиња се шило кроз место Пасен, и улазило се у планину Љубомир. (Десно долини горње Требишнице остаје жупа Врм са градићем Клобуком и Мичевцем). Из Љубомира се долазило у (сад. село) МириловиК, а одатле у БилеАско поле. Из БилеАа кроз предел Пудине, па онда кроз мгле басене Трновицу и Еорита одатле у долину Дрничину, па у Бацко, и излазио је на брег Чемерно. Кад се је силазило с тога брега на исток, пролазило се кроз кланад потока Сутеске који је једва 20 м. широк; а с обе стране кланда уздиже се кречгьак камен 200 кланца пролазило се поред штације Тијентишта : а мало дале стизало се на валовиту Дрину. Изнад Фоне ирелазио је друм Дрину, свраћао се и у Фочу, па одатле скрено на

' Финанс, срп. краљегства Гласпик VIII стр. 190. Од Чед. Мијатовића .