Topola

142

mučimo i psujemo tako, da to čine s drhtanjem i sa strahom“. (§. 86.): „Kako bismo inače mogli sebi razjasniti, da treba šibe djetetu, koje se uči latinski i grčki, a za francuski i talijanski mu je ne treba? Djeca se uče plesati i mačovati bez šibe, dapače i uz aritmetiku i risanje itd. prianjaju dosta marljivo bez šibe. Po ovom bi čovjek mogao slutiti : ili da ima nešta čudna, nenaravna i toj dobi ugodna u naucima, što se tuj upotrebljavaju, kada djece nije moguće na to navesti bez oštrine šibe“. (§. 195.); „Njegov uzgajatelj trebao bi da se sjeti, da njegova dužnost nije toliko u tom, da ga uči sve ono, što se dade naučiti, već u njemu treba da probudi ljubav i štovanje prama znanju“. (§. 74.): „I zbilja, ako su siljenje i udarci u djetetu probudili odurnost proti njegovoj zadaći, smiješno bi bilo očekivati, da svojom vlastitom voljom ostavi svoju igru i da sa slašću traži priliku za nauk. Pa ipak, kad bi stvari bile u redu, moralo bi im učenje ma koje mu drago nauke, što im je valja proučiti, isto tako biti odmorom od igre, kao što im je igra odmorom od nauka. I na jednoj i na drugoj strani je napor isti, no on im nije teretom ; jer djeca hoće da budu u poslu, a upravo ih promjena i različnost već od prirode veseli. Jedina je razlika ovo : u onome, što mi zovemo igrom, djeca djeluju u slobodi i slobodno upotrebljavaju svoj napor ; no ono, što im valja učiti, to im narivavamo, na to ih zovemo, silimo i tjeramo“. Rousseau zahtijeva, da mladost njegova uzgajanika bude vesela. („Emil“ sv. 1., str. 74.) : „Ljudi . . . ljubite djetinjstvo ! idite mu na ruku u njegovim igrama, njegovim zabavama, u njegovu ljubaznu nagonu. , . . Zašto hoćete da tim malim nedužnicima uskratite uživanje tako kratka vremena, koje im veoma brzo prođe. Zašto hoćete, da im napunite gorkošću i bolju te prve prebrze godine? (Str. 90.) : „S dobom razuma počinje se građansko ropstvo, pa čemu da ga još prije toga mučimo privatnim ropstvom. Dopustimo, da barem jedan trenutak života bude prost toga jarma, te dopustimo djeci, da uživaju prirodnu slobodu“. (Str. 124.); 'Postupaj s djetetom prama njegovoj dobi, te se čuvaj, da mu ne iscrpeš sila prevelikim vjež-