Topola

14

срећни за аустриску војеку. Турци су Аустријанце потискивали на свим бојним пољима. Коча се, у последње време, борио на левој страни Дунава, виигс Иорсча. Аустриска се војска већ била повукла чак ка Темишвару. Остао је бпо само Коча и његови добровољци. Турци, којима је Кочино јунаштво већ бпло добро позиато, позивали су га више пута да се мане борбе, пошто је остао с тако малом дружином. Коча, уздајући се у своју стару срећу, и у месне прилике дунавскога теснаца, не послуша тих познва. Турци навале великим бројем, и опколе га са свију страна. После страшнога боја и сече, ухвате жива њега и шездесет друга с њим. Остали оу имали срећу изгинути. Њих све одведу у Текију, према Ршави, и онде их жнве понабијају на коље!... За тога рата, Турци су, 12 Фебруара 1788, запалпли Каленпћ и све ћелпје око њега, а предали су огњу и све манаотирске зграде у селу Прерадовцу, те је онде изгорело и оно звоно, које је Коча био приложио. За време X. Мустај-паше, Београдског везира, Каленић је оправљен и на ново пропевао, а године 1806, за владе Црног а Ђорђ а, призидана му је западна припрата, која само квари лепоту старе Деспотове цркве. Године 1811, Српски Вожд Ђорђе Црнп, дође и види Манастир Каленић. Годиие 1814 у Каленићу бејаше игуман неки Нићифор , родом из Баната, слеп у једно око, али је, при свем том, необично лепо писао, и чак је умео иконе моловати. За Хаџи-Проданове буне стану