Topola

21

Док је Свети Краљ почивао у Манастиру Фенеку, Мелентије је обдржавао жпво опћење са српским старешинама, и с онима- који су били оставилп Србију, и с онима који су у њој остали. Сви ти људи старали су се да би се горка судбина Србије колико толико ублажила. Године 1814, нарочито за Хаџи-Проданове Буне, Мелентије је ппсао у Беч пријатељпма плачевна писма о јадима свога народа у Србији. Године 1815, чим је Кнез Милош дпгао заставу новога устанка, ми видимо Архимандрита Мелентија у логору на Црнпљеву с Кнезом Милошем, мало пре Оне знамените битке на Дубљу, која се је догодила 14 јула 1815. Чим су први успеси постигнути, Мелентије предложи Кнезу Милошу да се Свети Краљ врати из Срема у Србију. Кнез Милош се светитељеву повратку јако обрадује, јер је знао колико народ поштује светитеља од рода својега, и колико би тај повратак у Србију улио вере у све његове војничке и државничке радње и смерове. Тога ради, у јесен те 1815 године, Архимандрит Мелентије, бивши у логору на Белици, дође у Манастир Каленић, те провиди обитељ и околину, па нађе да је то место врло склоњено од удараца, и врло удесно за смештај светитеља и свих духовника, који свеца прате и служе. Одмах је учињено све што је било потребно, те је Свети Краљ, 28 декембра 1815, донесен у М. Каленић. Са Св. Краљем из Срема су дошли, од јеромонаха Студеничана, Архимандрит Василије, и Самуило,