Topola

дан", тада је п бпљу дао његова ведпкана гору, шуму, дрво. Но ако се запптамо сада за ово двоје, за ова два „савршенства 8 у ова два царства; које је од њпх старпје, а које мдађе, свакојако п подспгурно ће бптп одговор; да је старији и много старији овај биљни великан, а млађи онај још савршенији, животањски. То јест, кад је човек „створен - , ожпвео п настао, горе, шуме, дрвета је већ бпдо на земљп. Бп.то је једно доба много пре човека, кад је бпље бпдо одвећ бујно, силло и крупно (те се од њега, кад се претрпал.o, прптпсло п збило, направпо камени угаљ. Наспгурно дакле можемо рећп овако: и шума (гора, дрво) је творевина „шестога дана“, или, бар, последњих дана ~стварања.“

III Библиски и историски значај шума и гора

Први човек већ пма посла с дрветом. Бог показује Адаму много дрвеће у рају п поклања му род с њега. Само с дрвета „познавања добра и зла“ забрањује му да једе род. Адам је појео и „преступио заповест", п одатле ,грех“ је прешао на цео род људскп, те је данас свакп човек „грешан“, па п мало дете у колевди!.. И сама реч „рај“ хоће да каже неко пптомо, родно п заклонито гиумско станиште првпх људп. И заиста, први је свет, као и данас дпвљи људи (дпвљацп) а и многи питоми, живео по шумама, у шуми, са шумом, п од шума. Шуме су га чувале, грејале, храниле, као што га и данас чувају, греју п хране. Шуме су првоме свету бпле све.

51

БПБ.ШСКП II ПСТОРИСКП ЗНАЧаЈ