Topola

■растоиљевина дрвету храна. Па како ње врдо мадо хша у водн, то дрво мора много воде да поппје те да добнје хране. И дрво пије сидну воду. Људп су ранунадп и веде: у дее хиљаде дптара воде пма само један лнтар шпт кплограм хране. Две хиљаде дитара воде мора да попије дрво, па да само за један кидограм буде теже! (Ж трава тако ппје много воде. У једној ливади, од једне косе, поппје трава једнога дана око 1000 лнтара воде. И жито пије многу воду. Док хиљаду килограма жита и сдаме порасте на ебпвп, поппје се б.тпзу 2,000.000 литара воде. На десет товара берпћета 20.000 товара воде. За 1 килограм две хиљаде литара воде! Дакле и трава и жито порасту од воде). Нека буду људи, који су ово хватали и рачупали, п погрешилп мало; нека буде п за пола овога, па је опет много; и мп опет можемо пзрећи целу истину овако; Дрво (и све што расте) аије многу воду; и мора да аопије силну воду док порасте. Како дрво извади из воде своју храну ? Кроз узане цевчиде у дрвету, она се попне до у врх дрвета, до у лишће! Ту вода изиђе напоље, а оно што ваља дрвету, остане. Вода се исуши, испари, а храна остане дрвету. У лишћу се састане и помеша с ваздухом, па и од њега узме нешто; управо, трампе се: храна да нешто ваздуху, (кисеоник), а нешто узме од њега (угљеник). Оно што дрво добије из ваздуха, толико му је потребно, да без њега не може. (Сама она малена растопљевпна из воде не би могла ни да буде храна без овога. Највнше дрвета баш направи се од овога нз ваздуха. Дрво више порасте од овога из ваздуха, ?но од онога из воде). Оно што ваздух добије

ДРВО И ВОДА