Topola

92

ника који не би у исто време био и човек од рада. Главом Лудвик XIV рекао је да се тек „радом влада и . Кад је Кларендон описивао Хамдена, он је о њему говорио као човеку чију „вредноћу и будноћу ни највреднији нису кадри били уморити ни исцрпсти; кога нису могли обманутн ни најфинији нп најцрепреденији нскушачи; и, најзад, као један чија је лпчна храброст била достојна друга осталих врлинаГ Сам Хамден најбоље, зар, слика и себе и своју улогу у животу кад овако својој мајци пише: „мој живот и нпје друго до један труд годпнама посвећен, час земљи час њеноме краљу.... ® е РУЈ. Ј а немам нп толико времена колико би ми требало да се п најскромније одужим онима којп су ме родпли". II доиста, сви државници од имена у овој земљп беху великп трудбенпцп, а горепоменутп Кларендон био је то и на власти и без властп. Она жпвотна енерглја која се на раду показује, одлпковала је све врсне представнике и наших и старпх времена. Тако, после вреднога Кабдена и лорда Бругама, могло бп се pehir о лорду ПалмерсШону , да је марљивије радио за успех у дубокој му статости него што је икада и пробао у најбољем веку свом; као и да је сачувао своје радничке дарове, и добру веселу нарав допоследњег часа. Једном упитан од једнога свога пријатеља, које године у животу људском он ■сматра за најживље, сљедствено, најлепше? он му врло карактеристично одговори; „ту 'око седамдесет деветеЗ Али како сам ја већ