Topola

лима смелим кораком, и, по што је гласно ословила ирисутне, предала се својим џелатима да погине у некој тпхој радости. Од мушких глава овде ћемо споменути ЛаШимжра 1 ) и Ридлија, који, не само што нису оплакивали своју тешку судбину, ни грували се у прса, него су ишли на губилиште као младожење предолтар, довикујућп један другом: „весело друже! Ми ћемо на овај дан божијом мплошћу упалити свећу која се никада угаспти неће“. Нити беше мање куражно држање једнога Томе Мора, који је и смело п весело отишао на губилиште за своја убеђења. Кад је, предходно, тај човек дошао до тврда закључка, да му ваља мрети за начело, он се осећао као да је неку победу одржао, и рекао је своме зету Роперу; „Ропере, сине, Богу хвала, мегдан смо добилп“. Војвода од Норфока му је онда приметио: какве су опасности којима се излаже, и преклињао гг „да се главом не шали завађати се са силом која доноси извесну смрт“, „Је ли то све“? одговорио му је Мор — „е, онда сва разлика пзмеђу мене и тебе та је; да Ја умирем данас, а ти сутра“. И ако је бпла cpeha за многе велике лтуде, да, у часовпма тегоба и опасности, буду храбрени и куражени од своЈих жена, Тома Мор пи ту утеху није имао.

p Латимир |Xj Јио je владика у Вустеру, и јесте један од првих шизматчка енглеске цркве. Као кепреломни протестантбуде под католичком краљнцом Енглеске Маријом осуђен, и, заједно са својим пријатељем Ридлије.ч, жив спаљен.

113

KAPAKTSP