Topola

115

парчетом угљепа; а у једном од тих писама налазе се ове речи: „та, кад би ја, мила кћери, на хартији изразити могао, колико ме радују чедна писма твоја, веруј, кола угљена не би стигла да ми пера даду! “ Мор је, доиста, био мученик за истину; он се не хте криво да закуне, и погибе што је био искрен. Кад су му главу одсекли, и, по варварском обпчају онога времена, натакли ју на лондонски мост преко Темзе, кћп његова имала је куражи да иште: да се глава њеног оца скпне са моста, и дајој се даде и повери. Онајељубав према своме родитељу нренела н у гроб, јер је наредила; да се по смртп сарани у исту раку са оцем; а, кадје пооле много година отворена њена гробнпца, нашло се, да драгоцене кости очеве лежс на праху груди њених. Мартин Лутер није био позван да положи главу за своју веру; али. од дана кад је устао противу Папе, његов је жнвот био у свакодневној опасностп, У почетку велике му борбе, он је стајао готово сам самцит; њ противу њега дигла се била свака хала п врана. „На једној страни" говорио је он сам „видим ученост, дар, Gpoj, величину, ранг, власт, светињу и чудеса;" а на другој; Виклифа, Лоренца, Валу, Августина и јаднога Лутера, човека, око кога од јуче тек ако облеће по који пријатељ“. Позван од hcсара да дође у Вормс, да одговори на тужбу поднету противу његрве јереси, он се реши