Topola

6

Дар ; као дар," није тако ретка ствар; алп смеш ли се даровитом човеку смеш ли сеII ђеиију - увек поверпти ? Не, ако нпје основан на искрености, на карактеру. Јер овај услов, впше но икојп другп, улпва поште и поверења ближњем. Искреносш је основа сваке личне вредности: и, када се, као што се, на делу огледа, она прелази у оно поуздање п веру са којом вам се другп људи одазпвају. II сам човек већ вреди много кад се зна, да је он поуздан да, кад каже да нешто зна, а он допста п зна, и кад кажеда ће нешто учиннти, а он то доиста и учини. Као што нагласисмо, та врлина даје пасош и на уважење и на поверењо човечанства.. Нити у самим обичним, трговачким рецимо, пословима иде дар, или и ђеније, тако далеко као карактер. Верујте, и ту је теже срце од мозга ; па врлине, као што су умереност, стрплење, постојанство, односе победу и над боље обдареним главама. Управо, за домаћп или и јаван живот нема снгурније залоге од обична и sdpaea разума, удруженог са поштењем. II кад је тај здрав разум, наоружан пскуством, задахнут добротом, он постаје и сама практична мудрост., По нашем Хенрију Телору, доброта је у неку руку и мудрост, п то највпша мудрост, јер су везе од те две особине тако често и укрштене, да људи нису само добри што су мудри, него су и мудри што су добри.