Topola

12

побеђена, захвали се на поверењу и одмах псплати трговцу баш „од оних пара" рекав му: „Е сад онај мој пријатељ нека чека, јер је твој зајам старији (ранији) од његовог.“ Човек од карактера то је савесна природа. Што год каже, он каже по души; што год ради, све радн по убеђењу. Кад је, на пример, Кромвел тражио од Парламента војску на место ондашње масе искварених натамнпка, он је стављао као услов: „да новн војници буду људи који he, што буду радили, радити савесно.“ И збиља, из таквих се људи и састојао онај чувенп пук његов, прозван „гвоздеии' 1 . . . Моћна воља та оамотворна снага то је душа сваког великог карактера. Где ње пма, ту пма и живота; а где ње нема, ту је слабост, немоћ, нерешљпвост. „Човек п водопад“ —■ вели пословица „самп себи праве пут. “ Нити енергпчан вођа, духа нлеменита_, само свој пут крчи; он п друге собом носи. Сваки акт његов има лична значаја показујућп крепост, самосталност и поуздање чиме нас и нехотично и несвесно гонп да га решпектујемо, да му се дпвпмо и клањамо. Та неустрашнвост карактера јављала се у једноме Кромвелу , Вашингтону, Питу, ■ВелингШону, као и у свима великим вођама човечанства. „Ја сам убеђен“ рећп he Гледстон над гробом лорда Палмерстона ■—■ „да је снажна воља његова, да је онај ocehaj