Topola

311

Пзношење недостатака великих људи на видик, није дабогме, без својнх корисних страна; јер, каоштојеДр. Џансн врло добро прпметио; „ако би нам се показивале само светле стране таквих карактера, ми бп морали очајавати о могућности да се на њих угледамо, п да их у ма чему стпгнемо“. Плутарх , и сам, правда своју методу сликања живих људи, тиме, што вели: Ја не пишем исторпје, него биографије.... И пајсјајнији подвизп не дају нам увек довољну карактеристику људп њпхсвих врлина ни порока, Неки пут he нам, цак, и једна ситница, једна реч или шала, њихова више казати о њима но читаве битке и опсаде, и у њима поклане хиљаде. Управо, и као год што he живописац увек и највише гледати да погоди црте лица и пзраз очију у свога јунака јер се у њима огледа карактер људски а остало радити узгредно тако се п мени мора дозволити да поклоним нарочпте пажње оним знацима и потезима у којима се људска душа огледа. На овај начин ја ћу описати људе и њихов жпвот, а други нека описују догађаје, битке и ратове“ (Плутарх). Ствари, привидно незнатне, могу важити много и у биографији, као год у исторпји, где мале чињенице повлаче за собом велике послодице. Тако, Паскал примећује: да, „да је у Клеопатре ное био мало краћи, сва је прилика да би и лпце осталога света други облик добило,“ да није Дебели Пепин