Topola

туре, која обично узима вид „ мемоара .“ Ту долазе тако звани „Memoires pour servir као што су они Силија, Де-Камина, Лозена, Де-Реца, Де-Туа, Рошфукоа и т. д. у којима је забележена и огромна маса сличица и потанког обавештења о многим великим личиостима нсторпје. Ту су књиге пуне прича, које нам представљају живот и карактер дотнчних, као што пма у њима појединости које би се могле назвати и „фриволнима", али које сппају обилату светлост на цруштвене навике, и општу цпвилизацију времена о коме се прича. „Мемоариф пак, једнога Сен-Симона јесу и нешто више; јер нам они износе чудеону аналнзу појединих карактера, и садрже најбогатију збирку, тако да кажемо, анатомских биогрофија, какву је икада ико у једну књпгу сложио. Лпчно, Сен Симон бп се готово могао посматрати и у светлости каквог посмртног дворског уводе Луја Четрнајестог\ јер је имао праву страсш да прочита људскп карактер, да прокљуви побуде и смерове њпхове, и да их докучи, чак, и из погледа очију и израза лица, разговора или и доколице њихове. „Ја добро штудирам“ вели он сам „све моје карактере: и њихова уста и њихове носеве, и очи и уши.“ И доиота, што год је Tai човек чуо, видео или приметио, одмах је то у своју књигу необичном брзином забележио. Као бистар и ведар посматрач, он је умео видети и кроз маске лукавих дворјана, и њихове тајне докучити; а жеђ, коју је он у тако оми-

317