Topola

једном умољеп био да помогие неком капелану да нашше помен покојпу му владици; па, квд је први, (Џанси) затражио од капелана да му каже шта зна о покојнику, овај није могао да састави ни две у накрст. Видев то, Џансн седне па напише; „како пх мало има који he, по што су и дуго живели са људма, знати шта о њпма да кажу. “ За сам Џанснов жнвотопис имамо искључно да благодаримо једноме Восуелу, који је умео да уочп н прибележи све оне ситне павике п карактеристике које доприносе занпмљивостп сваке биографије. Из просте поште и љубави према свом јунаку, Босуел је доиста успео у случају где би већина писаца, на сву прилику, пропала. Тако, на прпмер, он се упуштао и у такве појединости да нам прича: „како је Џансн, на путу, имао обичај да носи у руцп по један добар енглескн штап, од растовине,“ па додаје: „да нам и Др. Адам Смит, у реторичким му предавањима у Гласгоу причз: „како му је мнло било да дозна да је Милшон имао на обући узице, а не опуте.“' Босуел нам казује о Џансну и како је изгледао, и како је говорпо и како се понашао једном речју ■— све . што се речима представити може. Да гшје, управо, било Џансну овога шкотског адвоката (Босуела) који га је тако интимно познао п цеиио, сва је прилика, да и ои сам (Џанои) не би данас тако високо стајао у енглеској литера-

321

КАРАКТЕР