Topola

22

јединп људи, и дух којпм дишу, далеко већу улогу играју у моралном васпптању и укрепљењу народа. Сама по себи и влпда he, пре а после, пзравнати се са народом којим управља: па, ако је маса здраве савести, морала и навика, и земљом he се управљати часно и поштено; а, ако је масатако искварена, саможива, и срцем нечпста, да ју не веже никаква морална истина, ни закон, онда ту долази време и сила нитковима п варалицама.... Управо, једини прави бедем нротпву деспотизма јавнога мњења па састојало се оно из множине или из неколицине јесте; просвећена лична слобода и чистота лична карактера. Без овога не може битп ни мужаства нп слободе у једноме народу. Полптичка права, па била она највећа, неће уздићп народ кога су чланови морално пропалп. Што је, пак, сам систем опширнпји, и што већу масу у своме правокругу обухвата, у толико he се карактер народа живље огледатп у законима и властима његовпм. Нити је могуће основатп општп полптичкн морал на појединачкој неморалностн. Код таквог народа и сама слобода постаје досада, а њена крила : органи разврата п саблазнп. И народи, као год поједпнци, налазе ослонца п снаге у осећају да припадају коме вроном племену, да су наследници његове величине, и да треба да буду вековечнипн његове славе. Од пресудне је важности, дп