Topola

и цигланама. Само решење је у толико прешнпје, што, на пример, у северној нам Енглеској још има мужева кош остају и лењују код куће, док мајка и ћерке иду на рад у фабрике. Последпда је тога, разуме се, наопако стање, домаће и породично. Исте слпке п прилике наћи ћемо у Паризу, где је ушло у моду, Koiy п код нас хоће де уведу, да жене воде бригу о дућану н пазару, а људп се шећу ивремеу убијају по булеварима. Наравно, да такав спстем може да донесе само: 'безкућство, квареж, и породично п друштвено пропадање. Нитн има разлога за веровање, да he, као што нагласимо, полатика бпти школа у којој he се женскиње како треба васпитати и облагородити. Они који тврдо верују у свемоћност биралишта очекиваће, дабогме, и сва неоцењпва блага од женских „еманцппација“; алп зр нас, који се не можемо у оиширно претресање овог питања упугатати, довољно је ако кажемо: да је власт коју жена има у приватну животу, много већа од власти коју јој политика може дати. Јер, није ли она та која решава на коме he свет да остане? Још радикални Бентам је рекао; да жена већ има еласш у рукама; и да јој ју ми не можемо отети баш и кад би хтели. Та, она не само да влада, него још и управља свом силом десиоШа; само, што се та сцла не зове сила него ллубав\“ Још нешто. Желимо да обратимо пажњу

55